1 comment

• Sasa Milosevic

  Revija 92

  http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=67&articleId=288

  Milionče za napaljeno srpsko momče!

  Saša Milošević

  Sve do obelodanjivanja šokantne informacije o nameri srpske vlade da pod plaštom “državne tajne” isplati 1.000.000 dolara američkom studentu Brajanu Štajnhaueru, kojeg je gotovo na smrt pretukao srpski student Miladin Kovačević, ovaj, bar po slici, nadmeni, egoistični, narcisoidni momak, vehabijske bradice iz Kule važio je za još jednog srpskog novokomponovanog heroja.
  Uz Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Vojislava Šešelja, Uroša Mišića, Kovačević je preko noći postao još jedna “srpska legenda” i uzor hiljadama mladih ultranacionalistički raspoloženih Srba.
  Na opšte zadovoljstvo svoje anti-američki raspoložene nacije Miladin je postao srpski Bin Laden koji je braneći “časno dupe” koleginice Melise Kartagene gotovo rascopao lobanju svom kolegi Štajnhaueru, suprotstavljajući se tako “američkom hegemonizmu i jevrejskom lobiju” te još više raspirujući postojeći plamen uverenja o svetskoj zaveri protiv Srba.
  Medjutim, tek kada je srpska javnost postala svesna da će tu svoju podršku Miladinovoj hrabrosti iskazanoj u tuči, morati debelo da plate iz svojih džepova, što će se više nego sigurno odraziti na dalju eskalaciju ekonomske sitaucije u tranzicionoj Srbiji, o Kovačeviću se počelo pričati i razmišljati na sasvim drugačiji način. Jer jedino kad se Srbi udare po džepu, ohlade im se radikalsko-nacionalističke usijane glave i jedino tada mogu da razlikuju istinske junake od evidentnih prekršioca reda i zakona.
  A Kovačević upravo to i jeste.
  Jer koliko god se njegovi visoko obrazovani roditelji (oboje pripadaju profesiji lekara) pozivali na činjenicu da njihov mezimac nije imao kriminalni dosije, po kategorizaciji dela koje je učino on, nažalost, spada u kriminalce.
  Gotovo ubica. I ne samo to.
  U svoj kriminal uvukao je čitav srpski politički establišment: počevši od srpskih diplomata u Njujorku, preko Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Parlamenta Srbije gde je na poziv Srpske radikalne stranke poput manekena paradirao, da bi na kraju “balade” za svoje najvernije saučesnike dobio i kompletnu Vladu Srbije, koja je odlučila da bez konsultacija sa “narodnim predstavnicima” njegov američki greh otkupi za “tričavih” milion dolara.
  Upravo ta odluka Vlade da na najdrskiji mogući način zavuče ruku u džep srpskih poreznika “probudila je” i neke od najvećih srpskih kompanija od kojih je, svojevremeno, sadašnja američka sekretarka Hilari Klinton tražila da obustave finasiranje Košarkaškog savez Srbije, a samim tim i Košarkaškog kluba “Vrbas” u okviru kojeg je Kovačević nastavio da trenira po bekstvu iz Amerike, a koje su to odbijale, pružajući na taj način nacionalnu podršku istom. Poznata farmakološka kuća “Hemofarm” bila je jedina kompanija u Srbiji koja je bojkotovala slučaj Kovačević, što je u medijima propraćeno sa burom negodovanja.
  Ipak, sama činjenica da je Vlada spremna da iz državnog budžeta uzme novac bez obelodanjivanja istog, ne bi bio prvi ni poslednji put, u postmiloševićevkoj vladavini demokratskih snaga, koje to praktikuju skoro punu deceniju bez ikakve odgovornosti i podnošenja računa javnosti. Jer srpski poreznici prinudjeni su da svojim znojem finansiraju sve i svašta: od Kebinog vanbračnog seksa, narušene porodične odnose, policijske torture koje se sprovode nad nedužnim građanima, bespravne gradnje, povređena radnička prava, decenijske sudske procese kao posledicu neažurnsoti srpskog sudstva…

  Međutim, ono što je najintrigantniji deo cele ove priče je pitanje: čime je to Miladin Kovačević zaslužio takvu pljačku budžeta i takvo žrtvovanje najviših čelnika vlade?
  Kakve je on to zasluge imao za državu Srbiju i čime je to zadužio građane Srbije da bi oni iz svog džepa finasirali njegove bahanalije i američko razbojništvo? Uostalom, zašto porodica Kovačević ne bi prodala sve što ima pa platila sinovljevu neiživljenost u obećanoj zemlji. Zašto se Kovačevičevoj porodici ne bi pridružili i članovi Radikalne stranke, pa svi skupa platili odbranu časti “pohotne Melise Kartagene” zbog koje je napaljeni srpski student gotovo na smrt isprebijao kolegu?
  Ipak, gledano sa strane, čini se, da se u slučaju Kovačević “iza brda valja” mnogo krupnija i ozbiljnija stvar od kavge dvojice studenta.
  Čini se da postoje neke daleko “opipljivije” i opasnije stvari, koje bi mogle tek isplivati na površinu ove medijske baruštine ako se američka administracija zainati da stvar istera na čistac. Iako srpska Vlada na ovaj način svoj sopstevni narod tretira kao stoku zatvorenu u tranzicionom oboru i kao visoko retardiranu populaciju, dovoljno je postojanje i samo 4 odsto visoko obrazovanih ljudi (koliko ima po statistici) da se “upali sijalica” i da se pokrene bura negodovanja.
  Jer, kada država odluči “da zalegne” sa milon američkih dolara kako bi oprala grehe svog gradjanina onda za to ima vrlo jake razloge. Uostalom, dovoljan je samo jedan takav razlog. Osim toga, zašto bi samo dan po obajvljivanju informacije o “milion dolara” policija ušla u prostorije lista “Borbe” i na taj način, po uzoru na kolege iz Miloševićevog doba, narušila najosnovnije medijske slobode.
  Učinjeno je to samo iz razloga straha i panike!
  Da se ne sazna mnogo dublja pozadina slučaja Kovačević kao i da se po svaku cenu ućutka vladin “insajder” koji je, iz samo njemu znanih motiva, razotrkio jedno od najvećih kriminalnih dela postmiloševićevske Srbije.

  “ŽIŠKA” JE BAČENA
  Narod je zapaljen, a mediji tek počinju da istražuju zašto Miladin Kovačević, vojvođansko “napaljeno momče” vredi “čitavo američko milionče”. U ovom trenutku, ne može se prejudicirati niti tvrditi bilo šta, osim da bura tek predstoji.
  Jer, cela akcija srpske vlade izmedju ostalog podseća na “tajne projekte” američke CIA u sitaucijama, kada “časni” američki građani negde preko “kiksnu” u svojstvu tajnih agenata ili prostije rečeno špijuna. U tom slučaju dve vlade takve stvari rešavaju kako drugačije nego – milionskim nazovi “odštetama”. Naravno, u tajnosti i bez obaveštavanja Parlamenta i poreskih obaveznika.
  Na kraju krajeva, zašto se u fazi medijskog istraživanja ne bi razmotrila i mogućnost da je Miladin Kovačević ipak bio srpski Džems Bond 007. Skandalozno ponašanje srpske Vlade i žrtvovanje ne samo njenih službenika već i kompletne nacije, budi vrlo (ne)opravdane sumnje…

  MELISA KARTAGENA
  Zadnjica vredna milion dolara
  Melisa Kartagena, devojka čija je zadnjica bila definitivno uzrok ovog medjunarodnog skandala i zbog čijeg je “mesa” Srbija spremna da izdvoji astronomsku cifru od million dolara ogorčena je na američke medije. Prilikom pojavljivanja na sudu, gde je svedočila u korist svog bosanskog momka Sanela Softića, obratila se američkim novinara rečima: “Napravili ste od mene kurvu”! Melisina majka, smatra da njena ćerka nije zaslužila ovakav tretman u američkoj javnosti napominjući da se njeno dete jako mučilo da bi upisalo fakultet. Gospođa Kartagena tvrdi da njena ćerka nije kriva za “brutalnost srpskog studenta” ali podvlači da je prebijeni Štajnhaueru hvatanjem za zadnjicu povredio njen ponos.
  Inače, tokom sudjenja Melisa, kojoj je očigledno prijala medijska pompa što se vidi i po poziranju fotografima, ni jednog trenutka nije spomenula Kovačevića imenom i prezimenom već isključvio terminom “big guy” ili “veliki momak”. Inače, po rečima američkog policijskog istražitelja kapetana Aleksa Minora nije isključeno da je Miladin Kovačević zbog sportske karijere koristio steroide, koji, takođe, mogu biti jedna od uzroka njegove pojačane agresovnosti. Inače, na osnovu policijskog izveštaja koji ima 80-stranica, vidi se da je i sama Melisa Kartagena bila u šoku posle Štajnhaurovog prebijanja. U kolima je histerisala obraćajući se svom momku: “Sanele, zašto je (Kovačević) to učinio? On (Štajnhauer) me nije ni takao”. Ipak, Softić joj je uzvratio rečima:“Ma ne interesuje me, uvatio te je za dupe! Ne pričaj o tome. Videćemo šta će se sutra dogoditi”.

  ODŠTETA
  Priznanje Kovačevićeve krivice
  Donošenjem tajne odluke da se prebijenom Štajnhaueru isplati milion dolara, Vlada je i bez sudskog procesa Kovačeviću priznala da je kriv, iako se čak i po anglosaksonskom pravu čovek tretira nevinim sve dok se ne utvrdi njegova krivica u regularnom postupku. Upravo ovakav akt predstavlja „medveđu uslugu” za srpskog studenta, ali sa druge strane otvara još jedno pitanje: da li u pozadini ipak postoji neko drugo delo daleko opasnije po nacionalne interese Srbije od prebijanja Štajnhauera, pa se srpskim političarima više isplatilo da Kovačevića proglase krivim i bez regularnog sudskog procesa i da se sa milion američkih dolara, “na brzaka” zamažu oči međunarodne javnosti.

  28 February 2009, 15:11 pm

  Reply to this